Leskovac je imao tri pevačke družine, najstarije „Branko”, osnovano 1887. godine, „Bratstvo” je osnovano 1911, a „Binički” 1932. Sva društva su imala muški, ženski i mešoviti hor. Njihovi članovi poticali su iz svih socijalnih kategorija, a najviše iz redova trgovaca, zanatlija i radnika.
Sastavni deo kulturnog života u Leskovcu bili su bioskopi, koji su u gradu postojali još od vremena okupacije, kada su u hotelu „Solun“ davane bioskopske predstave. Drugi su bioskopi proradili posle rata. Tokom dvadesetih, u Leskovcu je povremeno radilo nekoliko bioskopa, uglavnom u prostorijama kafanama i hotela.
Može li nešto što je bilo dobro i lepo – biti ponovo?
Lična ljudska istorija ima svoje određene trenutke zenita, retki su oni koji zenit mogu dostići dvaput tokom svog života. I ova retkost većinu nas obeshrabruje od pokušaja da sebe ponovo doživimo u najboljem izdanju. Umesto toga, često se okujemo sećanjima i boravimo u žalu za “najboljim danima”, koji se neće vratiti.
Još od kraja 19. veka u Leskovcu je postojala tradicija pozorišnog života. Prvo diletantsko pozorište „Jug Bogdan“ osnovano je 1896. godine.U periodu između dva svetska rata pozorište u Leskovcu doživljava uspon, razmenjujući repertoar sa drugim pozorištima u Srbiji.
Suočene sa kulturnim i ekonomskim zaostajanjem leskovačkog kraja, neprimerenim običajima i navikama, nekoliko žena (pre svega supruge činovnika sa strane) posle oslobođenja od Turaka, 1892. godine osniva Žensku podružinu, a posle dve godine i Žensku radničku školu.
