Leskovac je voleo pesmu i muziku, šalu i provod. Bili su čuveni njegovi teferiči, zabave i sedeljke još pre Prvog svetskog rata. Uvek se igralo, sviralo i veselilo po svim njegovim krajevima u svim društvenim slojevima, u svako godišnje doba i raznim povodima.
Matinea su organizovali, od 16 do 20 časova, razna društva i škole, a najotmenija su bila u hotelu „Kostić“ i "Pariz". Dansing nedeljom popodne bio je „obavezan“. Moderni su bili i privatni žurevi, na kojima se igralo uz zvuke „portabal“ (ručnog) gramofona. Zabave sa igrankama i „dobrovoljnim prilozima“ organizovala su razna udruženja – humanitarna, zanatlijska, trgovačka, sportska i politička.
U Leskovcu između dva svetska rata odvijao se intenzivan društveni život. Zabave – od čajanki sa igrankom, preko matinea, soarea, dansinga i zabavnih večeri, do velikih godišnjih balova – bile su njegova odlika.
„Igromanija... opšta bolest današnjeg društva. Kad bi smo o njoj pisali statistiku, onda bi izašlo: da je u prošloj godini držano u Leskovcu 500 zabava i matinea i potrošeno na njih i luksuzan sport 200–300.000 dinara, za taj novac mogla bi se podići u Leskovcu po jedna škola ili kulturni dom, ili sokolana ili šta drugo. Ovako je otišlo sve u luft, za čisto zadovoljstvo i provod, koji nije u stanju niko da zaustavi i da skrene duhove ka idealnijem i stvaralačkijem životu a ne samo igranju.“
(Leskovački glasnik, mart 1929)
Izbori za mis
Kao još jedan vid zabave održavani su i izbori za Mis Leskovca. Škola igranja Lj. Nikolića organizovala je prvu "zabavu lepote" 1924. godine. Izbor za kraljicu lepote održan 1930. godine u organizaciji firme Stojana Nikolića i sinovi, predstavništva kozmetike "Elida" uz pomoć uprave Pevačkog društva "Branko". Devetočlani žiri je za kraljicu lepote izabrao g-cu Dušanku Stojanović, pratilje su bile Smilja Ivanović i Mila Bozović.
Pravila za kavaljere
Leskovački glasnik je početkom tridesetih godina, skretao pažnju mladićima na "propise kavaljerstva" na zabavama:
"Jedna ružna stvar, koja skoro na svima zabavama jako pada u oči, često puta dolazi i do svog potpunog izražaja. To je ono brzometno uzimanje dama iz igre, bilo iz kaprica, inata ili neučtivosti. Propisi kavaljerstva koji se primenjuju i poštuju u kulturnom svetu nalažu da se dame ne uzimaju iz igre, naročito ako ima još dama koje sede. To je ružno i neučtivo. U krajnjem slučaju, dame se mogu preuzimati samo onda ako su sve u igri a kavaljera ima u solidnoj većini. ... Istu damu ne mogu angažovati nekoliko kavaljera. Maksimum dva. Ipak najbolje je izbegavati svako preuzimanje dama."
Izvod iz monografije
„Zlatno doba Leskovca 1918-1941“
Zvonimir Šimunec
Mira Ninošević
Veroljub Trajković
